Задаци:
Музеј прикупља, обрађује и чува: податке о појединачним и групним жртвама злочина геноцида и другим геноцидним чињеницама; грађу о злочину геноцида, службена документа, спискове, сведочења, музејске експонате, фотографије, филмове, видео и тонске снимке, књиге, медицинску и другу документацију и др; податке од значаја за утврђивање организатора, извршилаца злочина, наредбодаваца и саучесника одговорних за учињене злочине геноцида; податке о спасиоцима жртава геноцида; утврђује и ради на обележавању места страдања (логора, јама, стратишта жртава); обезбеђује коришћење културно-историјске грађе и сазнања којим располаже у културне, образовне, васпитне, информативне и друге сврхе путем излагања ове грађе у оквиру сталних и повремених изложби, публиковања и на други начин чинећи их доступним јавности; сарађује са сродним институцијама у земљи и иностранству.
Документација која се налази у Музеју својим садржајем односи се, поред злочина геноцида, и на ратне злочине, етничка чишћења, стратишта, јаме, логоре, затворе, принудна расељавања, покрштавања, узимање талаца, принудни рад, пљачку и уништавање имовине, културно-историјских и верских споменика, употребу недозвољених средстава у борби.
Музеј као најзначајније датуме обележава 22. април и 21. октобар који су и државни празници у Републици Србији и који имају велики значај у култури сећања на жртве Другог светског рата.
Као Дан сећања на жртве геноцида почињеног над Србима, као и на жртве Холокауста и Самударипена, још 1992. године чланом 2. Закона о оснивању Музеја жртава геноцида установљен је 22. април – дан пробоја заточеника система концентрационих и логора смрти НДХ у Јасеновац 1945. године, који је постојао од августа 1941. до 22. априла 1945. године. Јасеновачко губилиште представљао је највећи логор и стратиште на простору окупиране Југославије у Другом светском рат. Тиме је Република Србија постала прва земља у свету која је, знатно пре него што је Генерална скупштина Уједињених нација 2005. године усвојила Резолуцију о успостављању Међународног дана сећања на жртве Холокауста, установила свој национални дан сећања.
Законом о изменама и допунама закона о државним и другим празницима у Републици Србији 22. април истовремено је утврђен и као државни празник са статусом дана сећања.
Истим Законом о изменама и допунама закона о државним и другим празницима у Републици Србији установљен је као државни празник и Дан сећања на српске жртве у Другом светском рату, у знак сећања на ратни злочин масовног стрељања – одмазде нам цивилним становништвом Крагујевца и околине које су извршиле немачке окупационе снаге 21. октобра 1941. године.
Најзначајнија активност:
Музеј жртава геноцида располаже базом података жртава Другог светског рата, држављана Краљевине Југославије, која у овом тренутку садржи око 660 000 имена и презимена жртава. Ова активност реализује се као ревизија Пописа „Жртве рата 1941-1945“ из 1964. године. Циљ ове активности је поименично утврђивање жртава Другог светског рата са подручја тада окупиране Краљевине Југославије (1941-1945) и то са пуном идентификацијом, без обзира на националну, верску, етничку, идеолошку и војно-формацијску припадност.
Делатност:
Део музејских збирки је у континуираном процесу приновљавања, обраде и дигитализације.
Музеј је до сада објавио више од 180 научних монографија, реализовао више од 30 изложби које су представљене у Републици Србији и региону, на просторима некадашње Југославије. Неке од изложби Музеја представљене су у Италији, Француској и Великој Британији.
Музеј је реализовао неколико пројеката чији су резултат били документарни и документарно-играни филмови о логорима у Јасеновцу, на Старом Сајмишту, о стрељању цивила у Крагујевцу октобра 1941. године…
Музеј има дугогодишњу плодотворну сарадњу са референтним националним установама у области културе, просвете, науке и уметности у Републици Србији и иностранству, као и са Српском православном црквом.
Посебну пажњу стручњаци Музеја посвећују реализацији бројних програма у области научно-истраживачког рада, културе, просвете, културе сећања, уметности, издаваштва и информисања на целокупном подручју Републике Србије, као и у иностранству.
Музеј има специјализовану библиотеку са безмало 10 000 наслова монографских и серијских публикација.
Музеј се бави научно-истраживачким радом. Стручњаци у Музеју, као и бројни сарадници, остварили су највише резултате у науци. Објављују радове у најзначајнијим научним часописима, учествују на домаћим и страним научним скуповима, конференцијима, округлим столовима…
Музеј остварује значајну међународну сарадњу кроз учешће у бројним пројектима и другим активностима.
Почев од 2022. године, Музеј је, поред осталог, добио и функцију Национлане канцеларије Републике Србије за сарадњу са ИХРА (Интернатионал Холоцауст Ремембранце Аллианце).
Музеј је представљен и у бројним медијима (телевизија, радио, штампа, интернет портали). Ова сарадња се остварује кроз гостовања, изјаве, разговоре, интервјуе… Стручњаци Музеја су често ангажовани као консултанти на реализацији најзначајних пројеката у медијима. Нарочито је значајна сарадња у пројектима јавног сервиса, Радио-телевизије Србије.
Музеј је наведене резултате рада, који превазилазе домете малог броја стручњака ангажованих у самој установи, остварио за свега три деценије постојања.
У претходне две године, држава је препознала значај Музеја што је видљиво кроз повећање броја стално запослених и стручних сарадника и повећање финансијских средстава за реализацију програма рада и других пројеката Музеја, које он обавља самостално или у сарадњи са другим институцијама, установама, организацијама и појединцима.
Поводом обележавања јубиларне 30. годишњице Музеја жртава геноцида, председник Републике Србије г. Александар Вучић одликовао је ову установу културе од националног значаја Златном медаљом за заслуге за Републику Србију.
Збирке и фондови:
Музеј има више од 15 личних фондова са 52 000 докумената и 40 000 скенираних јединица документарне грађе. Музеј располаже и са више од 230 архивских кутија са 200 000 докумената из периода Другог светског рата и ратова за југословенско наслеђе (1991-1999), збирком документарних фотографија са више од 20 000 фотографија, збирком дигиталне архивске грађе (са око 1 500 000 јединица), збирком видео и аудио записа са више од 200 сати материјала (400 ЦД/ДВД).
- Музеј има значајне збирке уметничких дела, предмета, ватреног и хладног оружја.
- Музеј поседује оригинална документа и предмете логораша из логора у НДХ.


