Општа упуства
Часопис објављује текстове на српском језику (ћириличним писмом), на енглеском језику, а по потреби и на другим језицима и писмима. Максимална дужина научног или стручног рада је 50.000 карактера са размацима, укључујући и фусноте и друге прилоге (табеле, графиконе и сл), односно 8.000 карактера за приказе. Уредништво задржава право да изузетно објави радове већег обима. Рад треба да буде достављен у МС Wорд формату. Текст треба да буде писан фонтом Тимес Неw Роман, величином слова 12 и проредом сингл. За фусноте треба користити фонт Тимес Неw Роман, величину слова 10 и проред сингл.
Аутори су у обавези да се придржавају упутства за припрему и предају радова. Радови који не испуњавају све наведене захтеве биће враћени аутору на дораду. Уколико ни након дораде не испуни прописане захтеве, рад неће бити прослеђен Уредништву часописа. Неће се прихватити за објављивање они радови који су у било ком облику раније већ били објављени. Аутори су у обавези да приликом слања радова доставе и изјаву да тај рад није раније објављиван у целости или делу, односно да рад није плагијат.
Сви пристигли радови подлежу рецензији. Да би био објављен, неопходно је да рад добије две позитивне рецензије анонимних рецензената из земље или иностранства. Могуће примедбе и сугестије рецензената и/или Уредништва достављају се ауторима ради исправки рада. Коначну одлуку о објављивању позитивно рецензираног рада доноси Уредништво часописа. Уредништво има право да затражи од аутора да скрати или коригује текст у складу са уређивачком политиком часописа. Уколико аутор не прихвати предложене измене, рад неће бити објављен.
Достављање радова
Радови се достављају Уредништву часописа у електронском облику на адресу електронску адресу: godisnjak@muzejgenocida.rs. Радови за објаљивање у редовном годишњем издању часописа прихватају се до 31. маја текуће године.
Структура рада
Сваки рад треба да треба да садржи следеће елементе: наслов, име, средње слово и презиме аутора, афилијацију, односно назив и седиште институције у којој је аутор запослен, контакт податке (број телефона, адресу електронске поште), сажетак (апстракт), кључне речи, основни текст, резиме, списак извора и литературе.
Насловна страна
Насловна страна треба да треба да садржи следеће податке: име и презиме аутора, годину рођења, звање аутора, назив и седиште установе у којој аутор ради, адресу електронске поште аутора.
Рад може да има највише три аутора.
Наслов рада
Наслов рада треба да буде писан великим словима, подебљано (Болд), величином слова 14. Иза наслова рада може да стоји ненумерисана фуснота (звездица) која упућује на напомену у којој су дати подаци о пројекту у оквиру ког је рад настао и захвалницу.
Сажетак
Сажетак (апстракт) је кратак информативни приказ садржаја основног текста на српском језику, односно језику на ком је писан рад. Саставни делови сажетка су циљ истраживања, методи, резултати и закључак. У сажетак се не стављају напомене. Сажетак треба да садржи између 50 и 150 речи (до 1.200 карактера). За писање сажетка користи се величина слова 11.
Кључне речи
Кључне речи ближе одређују интердисциплинарну област којој рад припада. Користи се основна терминологија која најбоље одражава садржај рада. Број кључних речи треба да буде између 5 и 10. Кључне речи се дају одмах након сажетка. За писање кључних речи користи се величина слова 11.
Основни текст
Основни текст рада може да има поглавља и потпоглавља, са кратким поднасловима исписаних курзивом (Италиц).
Табеле, фотографије, графикони и други прилози се уносе у основни текст или након њега на једнообразан начин са наведеним редним бројем и описом/легендом.
Резиме
Иза основног текста рада треба да стоје резиме и кључне речи на енглеском језику. Резиме представља краћи приказ садржаја рада. У оквиру резимеа се на енглеском језику наводе име и презиме аутора са пуном афилијацијом и наслов рада. Испод резимеа се на енглеском језику наводе кључне речи. Дужина резимеа са кључним речима треба да буде до 2.500 карактера. За писање резимеа користи се величина слова 11.
Библиографски подаци у фуснотама и списку извора и литературе
За навођење библиографских података у фуснотама и списку извора и литературе користи се чикаго стил библиографског цитирања. Подаци у фуснотама и списку извора и литературе наводе се на језику и писму на коме је библиографска јединица објављена.
Библиографски подаци у фуснотама
Библиографски подаци у фуснотама треба да садрже:
- име и презиме аутора
- наслов дела (курзивом)
- назив часописа или зборника у коме је чланак објављен и податке о њему (број часописа, година издања, за зборник име уредника/приређивача)
- место издања, издавач, година издања/или датум приступа сајту и његова адреса
- бројеве консултованих стране.
Наведени подаци у фуснотама одвајају се запетама, а место издања, издавач и година издања стоје у загради.
Библиографски подаци у списку извора и литературе
Списак извора и литературе треба да садржи само библиографске јединице које су наведене у фуснотама. Најпре се наводе необјављени извори, а затим објављени. У списку извора и литературе прво се наводе библиографске јединице на ћириличном писму, које се распоређују према азбучном реду, а затим јединице на латиничном писму, које се распоређују према абецедном реду.
Библиографски подаци у списку извора и литературе наводе се на исти начин као и у фуснотама, с тим што се прво наводи презиме, па име аутора. Уколико има више аутора, то се односи само на првог.
Библиографски подаци у списку извора и литературе треба да садрже:
- презиме, име аутора
- наслов дела
- назив часописа или зборника у коме је чланак објављен и податке о њему (број часописа, година издања, за зборник име уредника/приређивача, број страна на којима се налази чланак у часопису)
- место издања, издавач, година издања/или датум приступа сајту и његова адреса.
Наведени подаци у списку извора и литературе претежно се одвајају тачкама.
Примери за навођење библиографских података у фуснота и списку извора и литературе
Архивски извори
Приликом навођења архивске грађе полази се од општег ка појединачном, односно од архива, преко фонда, фасцикле/кутије, архивске јединице, досијеа, сигнатуре. У фусноти се наводи редни број. Први пут се наводи пун назив архива и фонда, а потом скраћеница или само број. За конкретни документ (акт, допис, писмо, извештај, елаборат, реферат, итд.), наводи се број, датум, аутор (установа или појединац) и назив документа. У списку извора и литературе наводи се само архив и фонд или збирка који су коришћени.
Примери:
Архив Југославије (АЈ), фонд 837, Кабинет председника Републике (КПР), ИИ–1/175, Посета Источној Србији, 20–22. ИХ 1969, Информативни материјал.
Архив Југославије (АЈ), Фонд 110, Државна комисија за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача, Фасцикла 617, Изјаве сведока о затвору у Косовској Митровици.
Архив САНУ, Историјска збирка, Заоставштина Александра Белића, 14386, АБ/ИВ – 1421.
Монографије
За монографије са једним аутором у фусноти се наводе: редни број; име и презиме аутора; наслов монографије (курзивом); место, назив издавача и година издања (у загради); бројеви страна. У списку извора и литературе се наводе: редни број; презиме, име аутора; наслов монографије (курзивом); место, назив издавача и година издања.
Пример:
Јован Мирковић, Објављени извори и литература о јасеновачким логорима, (Бања Лука-Београд: Графомарк-Музеј жртава геноцида, 2000), 151.
Мирковић, Јован. Објављени извори и литература о јасеновачким логорима. Бања Лука-Београд: Графомарк-Музеј жртава геноцида, 2000.
За монографије са два или три аутора у фусноти се наводе: редни број; име и презиме аутора и име и презиме аутора; наслов монографије (курзивом); место, назив издавача и година издања (у загради); бројеви страна. У списку извора и литературе се наводе: редни број; презиме, име и име и презиме аутора; наслов монографије (курзивом); место, назив издавача и година издања.
Пример:
Радмила Радић и Момчило Исић, Српска црква у Великом рату 1914–1918, (Београд: Филип Вишњић, 2014), 215-217.
Радић, Радмила и Момчило Исић. Српска црква у Великом рату 1914–1918. Београд: Филип Вишњић, 2014.
За монографије са четири или више аутора у фусноти се наводе: редни број; име и презиме првог аутора и др. или ет ал. у радовима на страном језику; наслов монографије (курзивом); место, назив издавача и година издања (у загради); бројеви страна. У списку извора и литературе се наводе: редни број; презиме, име првог аутора и име и презиме осталих аутора; наслов монографије (курзивом); место, назив издавача и година издања.
Пример:
Ивица Тодоровић и др., Етнологија и генетика: прелиминарна мултидисциплинарна истраживања порекла Срба и становништва Србије, (Београд: Етнографски институт САНУ, Друштво српских родословаца „Порекло“, 2015), 58-69.
Тодоровић, Ивица, Зорица Ђорђевић, Марина Савић, Анђелко Марић, Анђелка Вучетић – Драговић и Драган Мијовић. Етнологија и генетика: прелиминарна мултидисциплинарна истраживања порекла Срба и становништва Србије. Београд: Етнографски институт САНУ, Друштво српских родословаца „Порекло“, 2015.
Чланак у часопису
За чланак објављен у часопису у фусноти се наводе: редни број; име и презиме аутора; назив чланка (под наводницима); назив часописа (курзивом); година излажења; број; свеска (година); бројеви консултованих страна. У списку извора и литературе се наводе: редни број; презиме, име аутора; назив чланка (под наводницима); назив часописа (курзивом); година излажења; серијски број; свеска (година); бројеви страна целог чланка. Уколико чланак има више аутора, њихова имена се наводе као у случају монографије.
Пример:
Драган Цветковић, „Геостатистичка анализа људских губитака у концентрационом логору Јасеновац“, Историја 20. века, XXXВИИ, бр. 1 (2019), 107.
Цветковић, Драган. „Геостатистичка анализа људских губитака у концентрационом логору Јасеновац“. Историја 20. века, XXXВИИ, бр. 1 (2019), 93-120.
Чланак у зборнику радова
За чланак објављен у зборнику радова у фусноти се наводе: редни број; име и презиме аутора; наслов чланка (под наводницима); у: наслов зборника; уредник име и презиме; место издања, издавач и година (у загради); бројеви консултованих страна. У списку извора и литературе се наводе: редни број; презиме, име аутора; наслов чланка (под наводницима); У: наслов зборника; Уредник име и презиме, бројеви страна целог чланка; место издања, издавач, година.
Пример:
Алексеј Тимофејев, „Совјетски утицај на почетак борбе против окупатора и избијање грађанског рата у Југославији 1941.“, у: Срби и рат у Југославији 1941. године, уредник Драган Алексић, (Београд: Институт за новију историју Србије, 2011), 405.
Тимофејев, Алексеј. „Совјетски утицај на почетак борбе против окупатора и избијање грађанског рата у Југославији 1941.“. У: Срби и рат у Југославији 1941. године. Уредник Драган Алексић, 391-410. Београд: Институт за новију историју Србије, 2011.
Поглавље или други део књиге
За поглавље или други део књиге у фусноти се наводе: редни број; име и презиме аутора; наслов поглавља (под наводницима); у: наслов књиге; уредник име и презиме; место издања, издавач и година (у загради); бројеви консултованих страна. У списку извора и литературе се наводе: редни број; презиме, име аутора; наслов чланка (под наводницима); У: наслов књиге; Уредник име и презиме, бројеви страна целог поглавља; место издања, издавач, година.
Пример:
Мирослав Јовановић, „Избеглице у Србији: приватност у сенци трауме“, у: Приватност код Срба у двадесетом веку, уредник Милан Ристовић (Београд: Цлио, 2007), 840-845.
Јовановић, Мирослав. „Избеглице у Србији: приватност у сенци трауме“. У: Приватност код Срба у двадесетом веку. Уредник Милан Ристовић, 839-871. Београд: Цлио, 2007.
Извор са интернета
За навође извора са интернета у фусноти се наводе: редни број; име и презиме аутора; наслов чланка (курзивом); назив веб-сајта; пуну интернет адресу извора; датум приступа. У списку извора и литературе се наводе: редни број; презиме, име аутора; наслов чланка (курзивом); назив веб-сајта; пуну интернет адресу извора; датум приступа.
Пример:
Ненад Антонијевић, Страдање Срба на Косову је црна рупа наше историографије, Печат - лист слободне Србије, https://www.pecat.co.rs/2017/06/nenad-antonijevic-stradanje-srba-na-kosovu-je-crna-rupa-nase-istoriografije/, датум приступа 10.01.2022.
Антонијевић, Ненад. Страдање Срба на Косову је црна рупа наше историографије, Печат - лист слободне Србије, https://www.pecat.co.rs/2017/06/nenad-antonijevic-stradanje-srba-na-kosovu-je-crna-rupa-nase-istoriografije/. Датум приступа 10.01.2022.
Текст у новинама
За текст у новинама у фусноти се наводе: редни број; име и презиме аутора; наслов чланка (под наводницима); назив новине (курзивом); датум објављивања; бројеве страна. У списку извора и литературе се наводе: редни број; презиме, име аутора; наслов чланка (под наводницима); назив новине (курзивом), датум објављивања, бројеви страна.
Пример:
- Александар Белић, „Око Трста“, Политика, 17. 9. 1945, 1.
- Белић, Александар. „Око Трста“. Политика, 17. 9. 1945, 1.
Магистарске и докторске дисертације
За магистарске и докторске дисертације у фусноти се наводе: редни број; име и презиме аутора; наслов тезе/дисертације (под наводницима), врста рада, Универзитет, Факултет, Одељење, година (у загради). У списку извора и литературе се наводе: редни број; презиме, име аутора; наслов тезе/дисертације (под наводницима); врста рада, Универзитет, Факултет, Одељење, година.
Пример:
Мр Виолета Н. Обреновић, „Српска меморијална архитектура 1918–1955“ (докторска дисертација, Универзитет у Београду, Филозофски факултет, Одељење за историју уметности, 2013)
Обреновић, мр Виолета Н. „Српска меморијална архитектура 1918–1955“. Докторска дисертација, Универзитет у Београду, Филозофски факултет, Одељење за историју уметности, 2013.
Звучни запис
За звучни запис у фусноти се наводе: редни број; име и презиме аутора; наслов записа, назив продуцентске куће, издавача - медија. У списку извора и литературе се наводе: редни број; презиме, име аутора; наслов записа, назив продуцентске куће, издавача - медија.
Пример:
- Јосип Броз Тито, Тито нам говори, ПГП РТБ 1977 – грамофонска плоча
- Броз, Јосип Тито. Тито нам говори. ПГП РТБ 1977 – грамофонска плоча.
Видео запис
За видео запис у фусноти се наводе: редни број; наслов филма; медиј; редитељ име и презиме; место издања, издавач, година (у загради). У списку извора и литературе се наводе: редни број; наслов филма; редитељ име и презиме; место издања, издавач, година; медиј.
Пример:
- Вариола вера, ДВД, редитељ Горан Марковић (Београд: Ванс, 2005).
- Вариола вера. Редитељ Горан Марковић. Београд: Ванс, 2005. ДВД.
Понављање раније наведених извора
Код поновљеног цитирања истог извора узастопно на истој страни наводи се:
- Исто или Ибид у радовима на страном језику, бројеве страна.
Пример:
Драган Цветковић, „Геостатистичка анализа људских губитака у концентрационом логору Јасеновац“, Историја 20. века, XXXВИИ, бр. 1 (2019), 107.
Исто, 70.
Код поновљеног цитирања истог извора уколико није узастопно и на истој страни наводи се:
- име, презиме аутора, назив извора, н. д. или цит. у радовима на страном језику, бројеве страна.
Пример:
- Драган Цветковић, „Геостатистичка анализа људских губитака у концентрационом логору Јасеновац“, Историја 20. века, XXXВИИ, бр. 1 (2019), 107.
- Драган Цветковић, „Геостатистичка анализа људских губитака у концентрационом логору Јасеновац“, н. д., 110.


